BIO BUTIK
PRODAJA ZDRAVE HRANE
PRODAJA MAKROBIOTIČKE HRANE
PRODAJA ORGANSKE HRANE
Termin makrobiotika vodi poreklo od grčkih reči macro (veliki) i biotokos (život).
Makrobiotička ishrana je ishrana koja podrazumeva konzumiranje pre svega različitih vrsta integralnih žitarica i mahunarki, a zatim i povrća, koštunjavih plodova i voća. Makrobiotika je specifičan način ishrane koji se sastoji u izbegavanju prejedanja, kao i u temeljnom žvakanju hrane pre gutanja. Makrobiotičari insistiraju na, što je moguće više, prirodnim namirnicama koje nisu pretrpele veće procese prerade. Što se hrane životinjskog porekla tiče, makrobiotičari izbegavaju mesa, a favorizuje se konzumiranje ribe.
U makrobiotičkoj ishrani preovladavaju zdrava ulja, mnogo složeni ugljeno hidrati i biljna vlakna iz povrća i voća, pa se kao takva smatra pogodnom za prevenciju i tretman digestivnih, srčanih i malignih oboljenja.
Makrobiotska ishrana veliku pažnju poklanja ne samo vrsti namirnica već i tome kako su gajene, načinu pripreme, i konzumiranja. Prednost se daje namirnicama gajenim u bio-vrtovima, đubrenim organskim đubrivima i neprskanim. Preporučuje se da ljudi koriste hranu koja uspeva u krugu od 100 km od mesta njihovog stanovanja, da se konzumiraju namirnice u skladu sa godišnjim dobom (lubenica u januaru – nikako).
Način ishrane treba da bude individualan, na njega utiče starost, zanimanje, konstitucija i kondicija. Uglavnom se koristi hrana biljnog porekla (žitarice, mahunarke, povrće i male količine semenki, voća i algi) uz malo ribe i morskih plodova. Umesto šećera za koji se danas pouzdano zna da je više otrov nego hrana, makrobiotika predlaže upotrebu tradicionalnih zaslađivača kao što su ječmeni i pirinčani slad i drugi zaslađivači od žitarica. Tu je još i upotreba nerafinisane morske soli kao i hladno ceđenih nerafinisanih ulja. Male količine morskih algi, koje su izuzetno bogate mineralima i mikroelementima, zaokružuju hranljivu vrednost makrobiotičkog tanjira.
Izbegava se meso, mlečni proizvodi, jaja, beli šećer, med, fabrički tretirana hrana, hemijski tretirane biljke, rafinisane namirnice, uvezeno voće i povrće, kao i neko kiselo povrće (paradajz, paprika, krompir i patlidžan). Koriste se razni načini pripreme (turšija, presno, kuvanje na pari, u vodi, dinstanje, prženje u ulju, kuvanje pod pritiskom, pečenje u rerni).
Makrobiotika je umeće koje nudi niz korisnih znanja i veština koje usvajamo kako bismo:
• postigli dobro zdravlje
• stvorili duševni mir i obnovili telo
• poboljšali sportske rezultate
• zadržali sopstveni mir, sreću i radost i unapredili odnose sa drugima
Makrobiotička ishrana je je samo jedan aspekt mnogo šireg pojma nazvanog makrobiotika, koji pored posebnog režima ishrane podrazumeva filozofiju, način i stil života, odnosno shvatanje sveta i događaja u njemu kao večite interakcije dve suprotne sile, nazvane jin i jang.
LEKOVITE BILJKE
Lekovite biljke su prvi lek koji je coveku uvek bio i bice dostupan. Lecenje biljem je oduvek imalo i imace važno mesto u zivotu coveka.
Lecenje lekovitim biljem pocelo je jos pre 16000 godina.
Kolevka biljne medicine je Kina a poznato je da su stari Babilonci pre 5000 godina spravljali biljne tablete u kombinaciji sa glinom.
600 godina p.n.e. Pitagora je svoje ucenike poducavao o nacinima lecenja uz pomoc lekovitog bilja.
U kozmeticke svrhe biljke su u upotrebi vec 7000 godina. Rimski lekar Galen, zapisao je recept biljne kreme za lice, jos pre 1800 godina, koji i danas cini osnovu svih savremenih krema.
Lekovite biljke su mocni lekovi, cinjenica je da one cine osnovu mnogih savremenih lekova, od aspirina pa dokle god mozete da zamislite. Cesto ne kostaju nista a pomazu mnogo.
Industrijski proizvedena prirodna kozmetika sadrži sinteticke konzervanse, koji su uzrok za trecinu svih mogucih alergija na kozmeticka sredstva.
Upotreba biljaka u kuhinji, kao zacin za jela, pocela je pre 50000 godina.
Tradicionalna medicina tvrdi da lekovite biljke mogu da izlece sve bolesti samo ako se pravilno upotrebe. One oduvek pobuđuju veliko interesovanje. Rastu svuda oko nas, lako se uzgajaju i prerađuju, ne zagađuju i nisu opasne za okolinu, a što je najvažnije - mnogo manje štete od mnogih vestackih sastojaka, a koje nalazimo u skoro svim lekovima, kozmetickim preparatima i vestackoj hrani.
Lekovito bilje je pravi dar prirode. Danas je u upotrebi oko 10 000 vrsta biljaka a istrazivanja o njihovim lekovitim svojstvima se vrse gotovo neprekidno u svim krajevima sveta.
Radno vreme:
Ponedeljak - petak:
09:00 - 20:00
Subota
08:00 - 14:00
,
,
,
,
,
,
,
,
,
,
,
